Српски народни покрет „Светозар Милетић“ основан је са задатком да чува, изграђује и дограђује све што је добро, корисно и неопходно за српски народ а тиче се његових државних, националних, друштвених, економских и културних интереса. Основан је са задатком да се, у духу Милетићевих идеја, бори за демократска и широка грађанска права свих грађана, без обзира на њихову националну и верску припадност, јер, како је наглашавао Милетић – „Ми смо и Срби и грађани“. Нимало случајно, наш Покрет је усвојио начело, којег се чврсто придржава и којег ће се придржавати, а оно гласи да је отаџбински изнад сваког страначког интереса. Како је у нашем политичком животу много тога супротног начелима нашег Покрета, што разара нашу државу и растаче духовно јединство српског народа, дужни смо да жигошемо све што не ваља, што нас узнемирава, чини неспокојним и незадовољним.
Дубоко смо незадовољни политиком такозваних аутономаша, који смишљено и на све могуће начине, а подстицани саветима и материјалном подршком из иностранства, раде на издвајању Војводине из државноправног оквира Србије. Том работом они из дана у дан показују и доказују да нису аутономаши, већ чисти сецесионисти. У овом случају сецесионизам није ништа друго већ велеиздаја. Благовремено и с најбољим намерама упозоравамо их да ћемо се велеиздаји супротставити свим расположивим легалним средствима. Могуће нежељене и теже последице велеиздајства морају се приписати само велеиздајницима.
Наш Покрет незадовољан је чињеницом што садашњи властодршци Србије, упркос обећањима којима су засипали народ пре но што су се дограбили државног кормила, нису учинили ништа на успостављању правне државе и искорењивању криминала. Права и правде нема, криминал цвета, властодршци, њихови пословни партнери и пријатељи се богате, бахато се на све стране размећу, а народ, разочаран и преварен, грца у беди и немаштини.
Сви слободномислећи људи демократског опредељења једва су чекали да се ослободе политичких система и државних режима у којима је свемоћно одлучивала једна партија. У таквим системима и режимима није цењена стручност, нису тражени знање, способност и памет, већ партијска припадност и послушност. Тако је, нажалост, и данас, када државом владају досовци. Они су државу претворили у своју партијскополитичку прћију. Народу деле само обећања, а из себичних разлога међусобно се прегањају и свађају око фотеља, јер немају воље, знања и способности да земљу извуку из дубоке и вишеструке кризе. Због тога су изгубили поверење читавог народа из којег је наш Покрет изникао. То неповерење испољено је и на протеклим председничким изборима, чији исход недвосмислено говори о расположењу народа према ДОС-у и његовој политици.
Наш Покрет дубоко је незадовољан како унутрашњом тако и спољном политиком ДОС-а због тога што је не само дозволио већ и допринео томе да Србија и Срби буду предмет сталних уцена, да на много начина буду обезвређени и понижени. Досовци су показали и доказали да нису способни да чувају и бране национално достојанство и државни суверенитет. Они их непрестано крње а ради очувања власти пристају на све могуће уцене. Српски народни покрет „Светозар Милетић“ је и те како свестан међународних околности у којима се наша земља налази, али се пита: има ли граница досовском пузању? Која је цена тог удворичког понашања? Ко од тога има користи а коме се наноси ненадокнадива штета?
Заинтересован за судбину народа и државе, наш Покрет осуђује то што се на политичкој сцени и даље бије битка између оних који су се сукобили на тзв. VIII седници ЦКСК Србије. Они који су тада били поражени, а то су Стамболићевци, преобукли су се у ново, мондијалистичко рухо. Сада се не свете само онима који су их победили већ и свима који се осећају Србима и неће да се одрекну свог српства. Народ није гласао против победника VIII седнице, Милошевића и његових присталица, зато да би вратио политичку моћ онима који су тада били поражени. И једни и други заслужили су да буду само предмет историјског испитивања, а не значајан чинилац наше политике. ДОС сноси сву одговорност што је вратио на политичку сцену оне који су као комунистички интернационалисти у своје време нанели велику штету Србима и Србији. Они и сада не раде ништа друго него свугде, где год могу и кад год могу, нападају, клеветају, окривљују и вређају Србе.
Наш Покрет осуђује ДОС и његово руководство зато што су дозволили да се неке невладине организације изразитог противсрпског опредељења из дана у дан размећу по медијима и својим антисрпским иступима трују народ и на све могуће начине га руже и вређају. Такве противсрпске организације, које су створили они који су нас бомбардовали, садашња влада, према буџету који је предложен за следећу годину, жели да финансира са око 800 милиона динара, тј. са преко 26 милиона марака. Са разлогом се поставља питање: чије интересе заступа актуелна влада Србије кад народне паре широкогрудо дели ненародним и недржавним организацијама, крај толико стотина хиљада обескућених и унесрећених избеглица, као и људи који су остали без посла и без хлеба?
Српски народни покрет „Светозар Милетић“ одлучно протестује због тога што досовска власт, после две године владања, није нашла за потребно да интегрише у јавни живот наше несрећне избеглице и наш народ из расејања. У време владе Слободана Милошевића руководство ДОС-а с разлогом је критиковало ондашњу власт због тога што избеглицама и члановима наше дијаспоре није дато право гласа. Данас досовци чине то исто што су јуче радили Милошевић и његове присталице. Разлика међу њима је у томе што је Милошевић поменуте делове нашег народа лишио права гласа у име своје самодржалачке власти а досовци у име назовидемократије. Да није ружно, ово би било смешно, али је у сваком случају тужно.
Наш Покрет осуђује ДОС због тога што се под његовим окриљем, као и у време Јосипа Броза и његових наследника, удара по свему што је српско, што се не разликују српски патриотизам и национализам од шовинизма, што се увек и свугде траже и налазе кривице и опасности у Србима и у свему што је српско. Добошари антисрпства, страни плаћеници и преобличени комунистички интернационалисти, данашњи мондијалисти, покушавају да докажу да се ми Срби морамо одрећи своје националне припадности да би нас Европа прихватила. Таквом политиком они обмањују, збуњују и дезоријентишу српски народ, чијим националним осећањима се поигравају, па у њему изазивају отпоре, огорчење и незадовољство.
Добошари антисрпства, под заштитом неких досовских челника, безобзирно и дрско окомљују се на Српску православну цркву, Српску академију наука и уметности, Југословенску војску, Српски народни покрет „Светозар Милетић“ и на многе друге патриотске покрете и организације. Одгојени у тоталитарним комунистичким системима, прожети идеологијом која не трпи другачија мишљења, ти србомрсци, на сопствену срамоту, о нама изричу оцене које до краја разголићују њихову моралну беду.
Од таквих србомрзачких иступа ДОС се није оградио али је учинио све да њиховим протагонистима широм отвори врата државних медија. На њима и у њима они стално дижу глас против језика мржње, с чиме би се сваки разуман човек морао сагласити, да сами тај језик обилато не користе у обрачуну са својим политичким неистомишљеницима. Тако испада да су добошари антисрпства позвани да свима, с којима се не слажу, деле лекције, да их неосновано дисквалификују и вређају, а да они којима су лекције поделили, у име само њима схватљиве слободе говора и демократије, морају да ћуте, јер сваки њихов одговор унапред је жигосан као језик мржње.
Под влашћу ДОС-а поново, као и у ранија времена, постоје листе неподобних српских интелектуалаца. По правилу, на тим листама налазе се слободномислећи људи, који никад нису били спремни да служе интересима појединих странака, бирократских скупина и тренутних политичких моћника, већ интересима свог народа и своје државе. У претходним тоталитарним системима листе неподобних састављане су ради одбране и заштите партије на власти, а данас ради заштите досовске демократије.
Српски народни покрет није задовољан двогодишњом владавином ДОС-а због тога што не само да ништа није допринела јачању духовног јединства српског народа, посебно кад је реч о ублажавању и уклањању идеолошкополитичких раскола и партијско-политичких сукоба, већ је својом неспособношћу, недораслошћу, погрешним политичким потезима и незрелошћу све старе расколе обновила, проширила и продубила, а многе нове је створила.
У областима образовања, науке и културе, досовска власт показала је да нема никакве вредносне критерије, да у тим подручјима само назадујемо, јер нити имамо добре програме, нити за постојеће влада издваја нужна финансијска средства. Због свега тога ће наша земља бити претворена у заосталу и од развијених држава у сваком погледу зависну колонију.
Српски народни покрет „Светозар Милетић“ незадовољан је политиком ДОС-а због тога што су његови предводници изневерили темељни демократски принцип управљања земљом, који се састоји у легалној смењивости власти путем избора. Иако је стање у земљи такво да су у сваком погледу сазрели услови за изборе на свим нивоима, ДОС и не помишља да их распише, зато што је свестан да је изгубио поверење грађана а власт му се осладила па не жели да је испусти из руку и препусти да о томе одлучи народ.
Листа нашег незадовољства могла би да буде проширена на проблеме тзв. транзиције и начина како се она остварује, на социјална и економска питања, која су у овом излагању само успут дотакнута, а наш Покрет их сматра изузетно значајним. Због ограниченог времена које ми је стављено на располагање, задржао сам се највише на питањима националнополитичког садржаја, без амбиције да сачиним потпун инвентар свега шта нас тишти, шта нас обједињује и подстиче да се окупимо око Покрета и покушамо да утичемо на политичка кретања у нашој земљи како бисмо је учинили истински демократском, с више права и правде, грађанских слобода, економског благостања и друштвене једнакости а мање идеолошких, партијскополитичких, међунационалних и личних трвења и сучељавања. Ово излагање није критика ради критике, већ јавно упозорење и покушај да се, ако је то могуће, исправи оно што је искривљено, заустави оно у чему се застранило и поправи оно што не ваља, што је покварено.