По природи ствари, прво питање које се намеће и које смо дужни образложити и разјаснити свима онима које желимо да видимо у нашем Покрету, али и другима, са чијм се појединим ставовима или, партијским програмима, не слажемо - јесте питање зашто сада оснивамо СНП „Светозар Милетић“, који су му циљеви и задаци; шта нас је окупило; које идеје заступамо...?
Поштујући време које имамо, у најкраћем цртама изложићу основне мотиве који су нас окупили и натерали да кроз активности СНП „Светозар Милетић“ исправимо оно што је супротно српским националним интересима на актуелној политичкој сцени, помогнемо у доношењу бољих решења и омогућимо да се заиста чује глас српског народа и уваже његова историјска права и заслуге.
Српски народни покрет „Светозар Милетић“ је добровољна, невладина и нестраначка организација Срба и других грађана који раде на зближавању, јединству и обнови снаге Срба на свим просторима где они живе.
Основни циљ Покрета јесте обнова снаге Српства, успостављање и очување народне слоге и народног јединства у Србији. Покрет ће свим својим снагама радити на јачању духовности српског националног бића, без обзира на простор на коме Срби живе; на стварању услова за материјални препород Српства; борићемо се за остварење свих права српског народа на просторима где су она угрожена; неговаћемо и развијати везе са другим народима у свету, а нарочито са словенским и суседним; сарађиваћемо са органима власти у остварењу наших циљева, привредним и културним институцијама, странкама и удружењима у земљи и дијаспори. Циљеви и задаци су потпуније дати у Статуту Покрета, па нема потребе овом приликом о томе детаљније говорити.
Српски народни покрет носи име Светозара Милетића, најзначајнијег српског политичара и националног радника XIX века у Хабзуршкој монархији.Светозар Милетић је био и остао својеврсни симбол борбе за остваривање националних идеала и тежњи, подједнако популаран у свим српским земљама. Енергично је нападао анационалну политику ондашњих „космополита и демократа“ који су заговарали да су нам у борби за национални опстанак довољна само лична и грађанска права.
Колико је Милетић био омиљен у народу, најбоље илуструју речи Змајеве песме написане поводом његовог изласка из затвора
Ништавне су славопевке,
Кад се враћа мученик,
Дижте децу из колевке,
Нек запамте његов лик!
Стога, поштујући његову дугогодишњу борбу за народна права, мученичко страдање и углед који је имао у свим српским земљама, дали смо Покрету његово име. Већ сама та чињеница говори о нашој оријентацији и у исто време обавезује нас да будемо достојни завештања које нам је оставио.
У последњој деценији XX столећа на простору некадашње СФРЈ сепаратистичке снаге и идеје однеле су победу! Након дугогодишњег, више или мање прикривеног деловања, пред којим су нарочито српски комунисти затварали очи, сепаратисти су одвојили територије које су ослобођене захваљујући борби српског народа и огромним жртвама које је поднео у оба светска рата. Као победници и 1918. и 1945. године прихватили смо широкогрудо и оне који су се борили против нас. Уместо захвалности, разумевање и братске руке добили смо вечите незадовољнике који су свим могућим средствима радили против заједничке државе која их је спасла да се не нађу у табору поражених. У отцепљеним републикама велики број Срба остао је без основних грађанских права, изложени невиђеном прогону и притисцима. Највећи број Срба из западних српских земаља приморан је да оде у избеглиштво, расеје по свету и напусти завичај, или је био принуђен да неадекватним разменама имања, промени и животну средину, иако су то историјски одувек биле српске земље. Светска заједница, када су српски интереси били у питању, није уважила ни основна права ни принципе на којима почивају Уједињене нације. Настало је доба безакоња, засновано на огољеној примени силе. Светски центри моћи подржавали су и подржавају оне снаге које раде на даљем разбијању Савезне Републике Југославије, угрожавајући највиталније интересе српског народа.
Те снаге нису ништа мање активне и острашћене ни на почетку новог миленијума и на просторима СР Југославије. Српски народ се налази у изузетно тешкој ситуацији, једној од најтежих у својој историји - озбиљно је угрожен његов духовни и економски развој, а уколико се наставе процеси даљег разбијање националног корпуса, у питање ће бити доведен и сам биолошки опстанак српског националног бића и српске државе!
Време је показало да већина странака, а нарочито ове војвођанске, аутономашко-сепаратистичке, у ова тешка времена делују крајње неодговорно, не водећи рачуна о потребама грађана, националном и државном интересу. Видели сте и сами како се понашају у Скупштини, како гласају, како мењају ставове и мишљења према дневној потреби, колико им је стало до обнове земље и привреде. Њима је партијски интерес изнад државног, њима ништа није свето, сем неких личних амбиција и жеље за влашћу и новцем.
Иза лажне приче о економском израбљивању Војводине од стране Србије, крију се у ствари, настављачи коминтерновско брозовских идеја о распарчавању српских држава њихов циљ је, умањење нашег утицаја и значаја на Балкану и стварање некакве квазидржавице која ће бити потпуно зависна од међународног утицаја, без стварне слободе и права на независно одлучивање о свим важнијим питањима.
Браћо и сестре,
Будите уверени, аутономија не решава сама по себи присутне економске проблеме, не доноси раст производње, повећање плата. Овако схваћена аутономија какву захтевају аутономашко-сепаратистичке странке има за циљ пре свега, слабљење српске државе, из тих разлога смо против аутономија које ће бити стални извор подела и дестабилизације Србије. По таквој аутономији сви би имали већа права од већинског народа. Зашто се Европа уједињује, Америка стално повећава број својих држава, утицај и територије, а нама препоручују свођење на све мање регионе и територијалне целине које неће моћи самостално да опстану, да организују озбиљнију производњу, имају тржиште и очувају самосталност.
Велики публицитет у нашим медијима добијају и представници минорних удружења и партиција које траже некакву интернационализацију питања односа Војводине и Србије, желећи да доведу НАТО пакт у Војводину. У духу брозовских идеја измишља се и некаква нова нација - „војвођанера“, како их неки називају. А интензивно се трага и за новим Дедићем, како би још једним расколом поцепали Српску православну цркву. Сматрамо да су промене које су се догодиле прошле године у први план избациле сепаратистичке снаге које немају мандат народа да раде на разбијању Србије и одвајању Војводине од матичне земље.
Уколико сепаратисти мисле да имају већину, демократски би било да своју причу провере на новим изборима. Тек када већина бирача подржи њихову замисао, онда могу тражити измене Устава Србије. Чак ни уз овако срамно послушне медије, који нас трују мржњом према Београду и свему што је српско, сигуран сам да неће успети. Њима су ближи и већи пријатељу у Загребу, Бечу, Пешти, Стразбуру и Хагу, него истородна браћа у Требињу, Бањалуци, или Шумадији.
Даљом демократизацијом друштва и преношењем већих овлашћења на општине, у свим областима живота, од привреде до просвете, нестају разлози за постојање аутономија са парадржавним прерогативима. Стога Српски народни покрет „Светозар Милетић“ захтева такву територијалну организацију Србије која ће поштовати природне и историјске особености региона, са јефтином и ефикасном администрацијом, али те територијалне целине не смеју имати обележја државности. Зато ће Покрет свим својим снагама радити на сабирању оних грађана и партија које су спремне да раде за остваривање циљева из нашег програма. Борићемо се за остваривање свих права српског народа на просторима где су она угрожена, неговаћемо и развијати везе са другим народима у свету. Такође, тражимо да се коначно и бројни Срби у расејању на прави начин укључе у све токове обнове друштва и најављене реформе. Сигурни смо да они имају шта да кажу и чему да нас подуче. Давањем држављанства свим избеглим Србима, како оних који су отишли у свет из економских и идеолошких разлога, или су били приморани да због ратних дејстава и злочина побегну у друге земље, исправили би дугогодишњи неоправдани маћехински однос према њима, везали их за матицу, дали им право и одговорност да утичу на токове реформи у друштву и обнови земље.
Српски народни покрет „Светозар Милетић“ сматра да је Српска православна црква деценијама била неоправдано потиснута из јавног живота и систематски ометана у вршењу своје историјске мисије преузимања најодговорније улоге у духовном снажењу нације. Она нам је вековима била једини кров под којим смо се могли склонити. Зато нам ваља вратити се основним начелима Светосавља, здравог народног живота, порадити на изградњи нове демократске и правне државе са одговарајућим социјалним инструментима бриге за све чланове друштва. Радићемо на јачању породице, просвећености, враћању морала. Намера нам је да будемо уз сваког Србина који жели да нађе себе у оквиру националног бића.
Као старом европском народу, са богатом историјом, Србима је стран сваки шовинизам. Српски национализам је државотворан, са однегованим осећањем за демократију и уважавањем права мањина који живе у нашем окружењу, зато са пуно права тражимо поштовање наших државних и националних интереса. Ниједна мањина у српском окружењу није нестала, нити је на било који начин спречаван њен духовни и материјални развој, неговање традиције и очување особености-што не можемо рећи за положај Срба у суседним земљама. Број Срба у њима током претходног столећа драстично је опао, тако да су асимиловани и сведени на безначајан проценат, док су све мањине у Србији у сталном расту њихове популације, са стандардима који су знатно виши од оних који се примењују у најразвијенијим европским земљама.
Зато СНП „Светозар Милетић“ жели да утиче и обједини све оне снаге којима је главни циљ обнова снаге српске државе, успостављање и очување народне слоге у Србији и свим српским земљама-зато је наш слоган ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА, а нарочито, ОТАЏБИНСКО ИЗНАД ПАРТИЈСКОГ. Из кризе можемо изаћи само радећи на духовном снажењу народа, економском јачању, очувању националног идентитета, традиције, вере и културе. Само уједињавањем материјалних и духовних снага могу се остварити такви циљеви. Стога, онима који српску Војводину виде изван Србије, или имају некакве друге картографске намере, поручујемо да је за нас питање Војводине решено ЈЕДНОМ ЗА НАВЕК 25. новембра 1918. године, на ВЕЛИКОЈ НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ У НОВОМ САДУ, када су присутни народни представници Срба, Буњеваца, Словака и других акламацијом одлучили да се Војводина прикључи Краљевини Србији. Жељу да се уједине са Србијом наши преци су у једном акту образложили следећим речима: „Ми нисмо вером и језиком једно са Србима и Србијом, него смо кост од кости српске, једно по духу и судбини. Ову територију населили смо нашим живљем, нашим црквама и манастирима окитили. Одлучили смо да једно будемо са Србијом без услова, без преговора и без поговора.“
Српски народни покрет „Светозар Милетић“ ће окупљати око себе све оне који прихватају наш програм, без обзира на страначку припадност. Ми нисмо странка, нас не интересују положаји и привилегије, ми смо ту да будемо савест оних који из различитих побуда и интереса вуку Војводину у пропаст и одвајање од матичне државе. Верујемо, упркос тешким националним поразима, понижењима, беди и неправдама којима смо били изложени, да српски народ има снаге, енергије и мотива да изведе потпуни препород и да са новим и одговорним људима добије и одговарајућу националну и државну политику, способне, вредне и поштене политичаре. Само тако се може очекивати и општи препород Србије и коначна демократизација друштва. Историјско искуство да смо били најјачи када нам је било најтеже гаранција је да се у томе може и мора успети. Како рече Никола Пашић, немамо другог излаза - морамо победити!
Живели!