Српски народни покрет Светозар Милетић појавио се у времену за које се готово извесно може рећи да спада у изузетно тешке периоде у националној и државној историји: после биолошке катастрофе коју је народ доживео у два светска рата, погубних експеримената са Југославијама, деценија проведених у комунистичком друштвеном уређењу, уследио је квави распад „друге“ Југославије. У ратовима који су потресали просторе бивше државе у последњој деценији ХХ века, уследило је неколико узастопних српских пораза, који су са вековних станишта нагнали у избеглиштво готово милион људи; потом је дошло до агресије земаља НАТО-пакта и вишенедељног бомбардовања Србије и Црне Горе, чиме је национално и државно исходиште – Косово и Метохија изгубљено за дуги низ година, деценија, али ваљда не и заувек. Као резултат деценијске антисрпске политике југославенских комуниста, расрбљена је Црна Гора и њој ни помињање српства није слободно; а Војводином данас, захваљујући погубној партисјкој комбинаторици доминира шачица залуталих пробисвета која настоји да је одвоји од државе Србије. У централној Србији – исцрпљеној и рањеној, са недемократским и по нацију погубним режимом у одласку и новим, који се већ унапред дефинисао као анационалан не назиру су решења нагомиланих проблема; привреда је разорена, просвета и здравство упропаштени. Држава и народ су без перспективе и угледа у цивилизованом свету, шта више, са „ореолом“ злочиначког народа и злочиначке државе; неколико милиона Срба расејано је у 91. држави у свету и са преко 350 политичких партија у земљи, које до сада нису показале да су дорасле временима у којима делују. И још много тога...
У тим и таквим временима и условима, група забринутих људи је, крајем 2000. и почетком 2001. године, не мирећи се са оваквим стањем, тражила начина да свеопшти крах бар проба да заустави, да покуша да постави темеље на којима ће будући нараштаји моћи да граде чврсту народну кућу.
Општа сагласност међу члановима Иницијативног одбора постигнута је по неколико питања: 1. будућа организација мора имати карактер невладине организације и то бар из три разлога: а) стварати још једну политичку странку било би погрешно, јер ни постојеће не дају пуно оправдања за своје постојање, б) у Србији делује изузетно много невладиних организација, али су, бар оне најгласније, најбогатије и најутицајније, направљене ван ове земље, са истог места им стижу и финансијска средства, а све у циљу даље разградње државе Србије и свођења српског народа на безличну и обесправљену масу. Истовремено, Србима се стално приписује конзервативност, старомодност, политичка незрелост, јер нису у стању да сами створе оваква удружења. Зато је одлучено да се приступи организовању невладине организације, али из бића властитог народа, националне и државотворне, са центром у земљи и прогамом деловања сачињеним овде, демократске и отворене према свему позитивном у свету, те да се и на тај начин покаже да смо као народ и држава верни традицији, култури и духовности, али и окренути свему модерном, племенитом и корисном што развијени свет нуди, в) невладина организација пружа много веће могућности за ефикасно деловање, а истовремено ослобађа присталице стега које су неминовне ако се жели што бољи резултат на изборима. 2. Центар будуће организација нипошто не треба да буде у Београду, јер су Срби народ који без обзира где живе, на ком делу српског етничког простора, или у расејању, могу квалитетно да промишљају целину и стварају заједничку будућност. Будући да су све припреме за формирање организације обављене у Новом Саду, одакле је и највећи број чланова Иницијативног одбора, а имајући у виду да је Нови Сад кроз дуги низ деценија, готово век и по био центар модерне српске културе, духовности, уметности, просвете, привреде, политике, стожер очувања традиције и буђења националне свести, само по себи наметнуло се решење да седиште организације буде у овом граду. 3. С обзиром да будућа организација неће деловати партикуларно, страначки, договрено је да то буде покрет, народни покрет отворен према свима, без обзира на страначку припадност, или не припадност. Једино што је постављено као препрека било каквом активном учешћу у неком од водећих тела Покрета јесте било какво раније, или тренутно учешће у власти, или било каква компромитација у раду, 4. Како је већ договорено да седиште будуће организације буде у Новом Саду, како је одлучено да се оснује Покрет, тако се и име само по себи „родило“ - Српски народни покрет. Остало је још само да се из богате ризнице националне историје, било политичке, културне, или неке друге, пронађе ваљани узор чијим би се трагом, у новим временима, измењенем условима и искуствено богатији, наставило даље. И овај узор, почетни симбол, није дуго требало тражити – сам се „јавио“: Светозар Милетић – највећа политичка личност међу Србима северно од Саве и Дунава, али и човек који је у времену у коме је живео и радио водио општенародну политику и указивао на неопходност свеопште националне интеграције у чврсту државну заједницу. Његове речи: „Отаџбинско изнад политичког“, модифико-ване су у гесло Покрета: „Отаџбинско изнад страначког“.
Тиме су ударени темељи данас најбројније националне невла-дине политичке организације код Срба и створен Српски народни Покрет Светозар Милетић.
Српски народни покрет Светозар Милетић је добровољна, невладина и нестраначка организација Срба и других грађана који раде на зближавању, јединству и снази Срба на свим просторима где они живе. Покрет своју активност организује на територији СРЈ (данас Србија и Црна Гора).
Основни циљ Покрета јесте обнова снаге српства, успостављање и очување народне слоге и народног јединства у Србији око Србије и за српску државу.
Члан Покрета може бити сваки грађанин који прихвата Статут и Програмске основе Покрета.
Покрет се организује у месној заједници, општини, граду и региону.
Органи Покрета су: Велика народна скупштина, Сабор Покрета, Председник, Извршни одбор, Надзорни одбор и Суд части. Велика народна скупштина, је највиши орган Покрета и одржава се по правилу сваке четири године; Сабор Покрета – највиши орган Покрета између две Велике народне скупштине, броји 120 чланова; председник Покрета координира рад органа Покрета; Извршни одбор спроводи политику Покрета и броји 21 члана; Надзорни одбор контролише материјално - финансијско пословање Покрета; Суд части штити морални углед Покрета.
Покрет се финансира из властитих извора: чланарине, добровољних прилога, поклона и завештања, спонзорства, донација и других извора у складу са законом.
Посебан саветодавни орган Покрета је Прогармски савет – Народно-црквени савет. Савет је састављен од српству оданог свештенства, духовно моћних Срба, истакнутих јавних, културних, научних радника, привредника, као и угледних људи из других области живота. Сазива се ради разматрања стратешких питања, појединих важних пројеката, одлука и иницијатива, које Покрет жели да покрене.
Управо је ово тело оно што овај Покрет издваја од мноштва што постојећих, што фантомских националних организација. Наиме, чланови Иницијативног одбора пошли су од става да је излаз из тешке ситуације у којој се као народ и држава налзимо и почетак општег препорода могућ, али да путеве и начине изласка из тешкоћа треба тражити у националној световној и духовној елити, оној која се ни на који начин у свом досадашњем животу и раду није компромитовала и која је спремна и вољна да своје неспорно знање и углед стави у службу свом народу и држави, не тражећи ништа заузврат.
Током пролећа 2001. године, обављено је низ консултативних састанака и договора, да би 27. јуна (среда) 2001. године, у сали Радничког дома у Новом Саду, са почетком у 12,00 часова била одржана Скупштина оснивача Српског народног покрета Светозар Милетић. Скупштина је започета Призивом СВ. Духа, који су обавили гг епископи: новосадски и бачки др Иринеј (који је и поздравио учеснике Скупштине) и јегарски Порфирије са новосадским свештенством.
За председника Скупштине оснивача изабран је акламацијом Павле Станојевић.
Скупштини су се обратили: академик Милорад Екмечић, проф. др Божидар Ковачек, председник Матице српске, др Славко Милетић, праунук Светозара Милетића, Павле Станојевић директор Архива Војводине и Јован Пејин, историчар. Сви говори су публиковани у посебној брошури: Оснивачка скупштина СНП СМ.
На крају Скупштине усвојене су следеће
Поруке Скупштине Оснивача:
Српски народе,
Србија, Црна Гора, Република Српска и Српске Крајине одувек су наше земље. Циљ Српског народног покрета Светозар Милетић је стварање трајне државне заједнице ових земаља, демократске, националне и у сваком погледу богате заједнице. За остварење овог циља морамо да уложимо највеће умне и физичке снаге. Ми знамо да ћемо успети у томе.
Грађани Србије, Црне Горе, Републике Српске и Српских Крајина:
Живели смо, живимо и живећемо заједно, једни уз друге. Свака ваша искрена помоћ српском народу у остварењу његових праведних циљева донеће и виши квалитет ваших права: људских, националних и сваких других. Заједно смо јачи!
Српски народе,
Не постоји нерешив проблем, не постоји не премостива препрека ако смо храбри, мудри, сложни и јединствени. Зато Српски народни покрет Светозар Милетић полази од основне идеје из ризнице наших отаџбинских идеја – да је отаџбинско изнад политичког, односно да и политичко мора служити отаџбинском. Само тако можемо развити нашу народну заставу – у Србији и на свим просторима где Срби живе.
С вером у Бога и српски род!
У Новом Саду, 27. јуна 2001.
Решењем Савезног министарства правде бр. 3/1-1007/2001-07, од 18. јула 2001. године, Српски народни покрет Свеозар Милетић уписан је у Регистар удружења друштвених и политичких организација, који се води код Савезног министарства правде, као удружење грађана, на регистарском листу бр. 1073, под редним бројем 2645. Седиште Покрета је у Новом Саду, Ул. Војвођанских бригада 17/I, тел/факс је 021/ 524-080. Е-маил адреса је: snp_sm@EUnet.yu, Сајт Покрета је у изради ( http://snp-miletic.narod.ru/ ). Покрет Заступа Павле Станојевић.
Оснивање једне овакве организације наишло је на одобравање свих оних којима је народна слога и државно јединство на срцу, али и на жестоке нападе антинационалне псеудолибералне мањине – реликта комунизма, која од самог оснивања жестоко напада Покрет називајући га фашистичким, клерикалним, нацистичким и ко зна каквим све не именима. Први напад те врсте уследио је у једном домаћем дневном листу, дан по одржаној Скупштини оснивача, што говори о томе да је цео текст написан знатно пре оснивања Покрета, а сам текст указује и то да је дело више аутора, иако је потписан само један. И, тако је до данас: поред војвођанских сепаратиста, београдских мондијалиста и црногораца – дукљана, дакле свих оних који су што биолошка, што духовна деца водећих југословенских комуниста, Покрет нападју и сами бивши високи функционери Савеза Комуниста Југославије, а против Покрета огласили су се и они суседи од којих се то и очекивало. Током постојања Покрета, његови најугледнији чланови трпе од стране тзв. независних медија и дела антинационалне власти увреде и најпримитивније прозивке без могућности на одговор, са места директора Архива Војводине смењен је један од оснивача и високи функционер Покрета Павле Станојевић, а са места директора Архива Србије Јован Пејин, такође један од најугледнијих чланова Покрета. Притисци су велики и на друге истакнуте чланове Покрета, што ни на који начин не утиче на деловање Српског народног покрета Светозар Милетић и његову мисију.
Једна од првих акција Покрета била је организовање Округлог стола, 6. септембра 2001. године, на коме је уз учешће представника више од 20 парламентарних и ванпарламентарних странака, невла-диних организација, удружења грађана и студентских асоцијација представљен Пројекат територијалне организације Србије, Српског народног покрета Светозар Милетић, који подразумева умерено децентрализовану националну државу, без аутономија, подељену на 14 преиродно, географски, привредно, историјски, културно, социолошки, и др. условљених области. Пројекат је географски у многоме сличан епархијској подели Србије, Српске православне цркве. Овај Пројекат је на Округлом столу добио веома високе оцене, а то што су се неки од учесника касније ограђивали, њихов је проблем.
Први општински одбор Покрета основан је у Бачу, 19. октобра 2001. године, потом је, 31. октобра 2001. основан регионални одбор у Зрењанину, а 10. новембра 2001. године, основан је и општински одбор у Суботици. Поводом оснивања одбора у Суботици штампан је и први борј гласила Покрета „Наша реч“, који од тада излази с времена на време, у складу са могућностима чланства. До сада је изашло 7 бројева „Наше речи“, чији је последњи број штампан у тиражу од 3000 примерака и који се од првог броја дели бесплатно, како би се што више људи упознало са радом Покрета.
Највеће оправдање свог постојања и дотадашњег рада, али и несумњиву потврду и општу прихваћеност у народу, Покрет је доживео на Првој Великој народној скупштини, која је одржана у Великој сали Српског народног позоришта у Новом Саду, 25. новембра 2001. године, (недеља), са почетком у 12,00 часова. Велика народна скупштина је одржана из неколико разлога: 1. било је неопходно изабрати редовне органе Покрета, јер су до тада Покретом руководили привремени, изабрани на Скупштини оснивача; 2. Требало је предочити јавности све што је до тада урађено и пред суд грађанства изнети планове за наредни период; 3. Желело се проверити колико је Покрет прихваћен у најширој јавности; 4. Будући да се Покрет од самог оснивања декларисао за јединствену српску државу, а против превенствено војвођанских сепаратиста (тзв. аутономаша), сама Скупштина морала је да покаже шта Војводина заиста јесте, а самим тим шта је то Србија, српска држава, јединство и народна слога. Датум 25. новембар није случајно одређен: тога дана, али 1918. године, одржана је у Новом Саду Велика народна скупштина Срба, Словака, Буњеваца и других Словена на којој је донесена једногласна одлука да се Банат, Бачка и Барања присаједине Краљевини Србији, па се и на овај начин желео успоставити контиунитет са народном традицијом и националном историјом, континуитет који је прекинут, укинут и забрањен 1941, а потом и 1945. године.
Успех Скупштине био је изузетан: до тада није забележено толико присуство људи у Великој сали Српског народног позоришта. У самој дворани било је присутно готово две хиљаде људи, а још толико их је остало ван сале, јер нису могли да уђу. Готово сви водећи домаћи медији забележили су овај догађај, иако националне организације нису баш добродошле на њима. Међу присутнима било је 20-так академика и око 70 универзитетских професора, мноштво књижевника, публициста, привредника и многих других. Треба рећи и то да је Скупштина трајала готово четири часа, а да нико у сали није напустио скуп пре званичног завршетка, што је такође незабележено у новијој српској политичкој историји.
Скупштина је започела са радом у 12,00 часова, Призивом Духа Светога, који су обавили гг. Епископи: новосадски и бачки др Иринеј, који је и беседио, јегарски Порфирије, сремски Василије, Осечко – пољски и барањски Лукијан, уз саслужење новосадског свештенства, као и хор Епархије бачке. Скупштину је отворио председник Скупштине оснивача, Павле Станојевић, а говорили су: кнез Александар Карађорђевић, председник Удружења књижевника Србије Слободан Ракитић, академик Чедомир Попов, проф. др Смиља Аврамов, академик Василије Крестић, академик Драган Недељковић и репрезентативац у џудоу Синиша Лабус. Прочитани су поздравни телеграми свих оних који нису могли да присуствују Првој Великој народној скупштини Српског народног поркета Светозар Милетић.
За председника Покрета изабран је акламацијом академик Драган Недељковић – који је уједно изабрани за председника Сабора Покрета, за председника Програмског савета – академик Василије Крестић, за председника Извршног одбора изабран је Павле Станојевић. За председника Надзорног одбора изабран је Милан Лабус, а књижевник Момир Лазић изабран је за председника Суда части.
На Скупштини је песма Доситеја Обрадовића „Востани Сербие“, коју је извео народни појац Љуба Манасијевић, проглашена за химну Покрета, а дан св. Вел. муч Георгија (Ђурђевдан), 6. мај (по новом календару), за славу Покрета.
На Првој Великој народној скупштини Српског народног покрета Светозар Милетић усвојене су следеће
Поруке Прве Велике народне скупштине
Српског народног покрета Светозар Милетић:
1. Проглашава се национално јединство српског народа Републике Србије, Црне Горе, Републике Српске, српских крајина и Срба у расејању.
2. Захтевамо безусловно очување заједничке државе Србије и Црне Горе и тражимо од свих носилаца власти у ове две српске државе, као и од савезних органа, да очувају ову националну заједницу, све њене институције, а нарочито захтевамо очување и јачање Војске Југославије.
3. С обзиром да су аутономне покрајине симбол и стални узрок подела и дестабилизације државе треба да нестану из уставног уређења Србије. Покрет захтева модернизацију Србије, без покрајина и њено укључивање у модерне интегративне процесе у Европи. У складу са модерним и потврђеним интеграцијама и демократским тековинама цивилизованог света, инсистирамо на територијалној организацији Републике Србије са развијеном локалном самоуправом. У том правцу Српски народни покрет Светозар Милетић доставља надлежним органима и грађанима Србије на увид, као прилог будућој расправи о уставном уређењу земље, пројекат територијалне организације Србије заснован на демографским, историјским социолошким, културним, географским, и економским карактеристикама, без државних атрибута територијалних јединица са пуном валоризацијом достигнутог нивоа развијености, потенцијалима и предностима сваке територијалне јединице.
4. Инсистирамо на јачању веза заједничке државе Србије и Црне Горе са Републиком Српском, одбрану свих интереса Републике Српске, њено очување и унапређење.
5. Носиоци власти и опозиција у Србији, Црној Гори, Републици Српској, све националне институције и установе, сваки Србин посебно, дужни су да се заложе за остваривање права на повратак и пуну заштиту свих Срба из Српских Крајина.
6. Захтева се давање српског држављанства сваком Србину у расејању, свим избеглим Србима, као и другим грађанима заједничке државе који то желе, као и њихово укључивање у живот државе.
7. Носиоци власти и опозиција у Србији, Црној Гори, заједничкој држави, Републици Српској, дужни су да Србима у суседним државама: Хрватској, Босни и Херцеговини, одн. муслиманско-хрватској федерацији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Македонији, Албанији, обезбеде иста она права која припадници националних мањина уживају у Србији, Црној Гори, заједничкој држави, Републици Српској.
8. Учесници Велике народне скупштине Српског народног покрета Светозар Милетић инсистирају да се сви носиоци власти и опозиција у Србији, Црној Гори, зједничкој држави, Републици Српској, ангажују на што бољем и потпунијем остваривању свих права припадника националних мањина који живе у нашим државама, ради повећања квалитета њихових, а самим тим и наших живота.
9. Захтевамо повратак Косова и Метохије у државни, правни, политички и сваки други систем Србије, утврђивање судбине несталих и повратак прогнаних грађана у њихове домове на Косову и Метохији.
10. Тражимо утврђивање истине о рату на простору бивше Југославије, тачно утврђивање разлога и повода рата, број жртава по именима и националној припадности. Захтевамо кажњавање свих ратних злочинаца. Ни један грађанин Србије, Црне Горе, Републике Српске Крајине, не сме бити испоручен Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу, другој држави или организацији. Захтевамо хитно ослобађање свих грађана Србије, Црне Горе, Републике Српске и Републике Српске Крајине затворених по налогу или осуди Хашког трибунала. Такође, захтевамо да међународни суд правде у Хагу утврди одговорност свих појединаца и држава за бомбардовање Савезне Републике Југославије током 1999. године, и донесе одговарајуће пресуде по том питању.
11. Такође, осуђујемо плански усмерено деловање медија на разбијању српског националног и православног бића.
12. Захтевамо обавезно увођење верске наставе у свим нивоима образовања и залажемо се за негу и очување српског језика и ћириличног писма као темеља неше духовности.
13. Захтевамо спровођење хитних мера које ће свим грађанима Србије, Црне Горе, Заједничке државе, Републике Српске и српских крајина омогућити квалитетнији и у сваком погледу богатији живот.
Српски народни покрет Светозар Милетић доприносиће националном јединству Срба. Српско осећање за правду и слободу уз народно јеинство и народну слогу на свим просторима где живе - у Србији, око Србије и за српску државу, гаранција је да се у томе може и мора успети.
Учесници Велике народне скупштине Српског народног покрета Светозар Милетић уложиће све своје умне и физичке снаге у циљу остварења ових Порука.
НЕКА ТАКО БУДЕ - ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Одјек Прве Велике народне скупштине Српског народног покрета Светозар Милетић био је изузетан, па је током наредне, 2002. године, у мноштву места у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Сремско-барањској области, формирано мноштво одбора и велики број иницијативних одбора чије оснивање је у току. Током 2002. године, основани су одбори и у Новом Саду, Београду, Крушевцу, Кули, Ковину, Сомбору, Новом Бечеју и другим местима у Војводини, а оснивање одбора настављено је и током 2003. године.
Српски народни покрет Светозар Милетић је једина политичка организација која има своју редовну телевизијску емисију: на новосадској Телевизији „Мост“ недељом од 12,10 часова, понедељком од 21,00 и четвртком од 16,15 часова редовно се емитује „Глас српске Војводине“, у којој су говорили истакнути српски интелектуалци разних профила, сви они родољуби којима је, из познатих разлога, приступ другим телевизијама онемогућен, а који имају шта да кажу и које народ жели да види и чује, поготово у време када домаћом медијском сценом дефилију мондијалисти и пресвучени комунисти. Поред „Наше речи“, ово је једино место где се могу добити информације о активностима Покрета. Покрет је, поводом предлог Основног закона Војводине, односно Устава Војводине, који Скупштина АПВ настоји да наметне грађанима мимо њихове воље и да издвоји Војводину из Србије, штампао брошуру професора Правног факултета у Београду др Косте Чавошког „Војводина – држава националних мањина“, и први је јавности предочио шта се спрема у земљи, односно, обелоданио је научном анализом, да се под видом реформи и доношења новог, „демократског“ Устава, настоји извршити федерализација, а потом и распад онога што је остало од Србије.
Током 2002. године, успостављен је контакт са српским народом на Косову и Метохији, када је током маја месеца у Новом Саду неколико дана боравила већа група деце из основних школа у Ораховцу и Великој Хочи, а током јула исте године, делегација Покрета боравила је у јужној српској покрајини, коју је обишла уздуж и попреко, уверивши се у трагичан положај православног живља на овим просторима, о чему постоји и богат видео запис, који је више пута емитован у „Гласу српске Војводине“. Боравак на Косову и Метохији остварен је захваљујући помоћи Координационог центра за Косово и Метохију. Покрет и на друге начине помаже српском живљу у јужној српској покрајини и једина је политичка организација у Србији која помаже Србима на Косову и Метохији!
Током 2002. године, чланови Покрета организовали су више стотина трибина, предавања, изложби, представљања књига и књижевних и духовних вечери, на којима су афирмисане идеје за које се Покрет залаже, а то су све оне идеје које су током векова водиле српски народ и учиниле га великим и поштовања достојним у Европи и свету. На жалост, суноврат српског народа и државе започео је онда када се одрекао тих идеја, зарад остваривања туђих интереса, односно, започео је онда када су Срби почели да се баве туђим пословима изгубивши узалуд цео ХХ век и у њему милионе људи, велике етничке просторе, углед и поштовање.
Године 2002, ударени су и темељи организацији младих чији је „радни назив“ Уједињена омладина српска Српског народног покрета Светозар Милетић, која треба да артикулише све оне проблеме који муче српску младост и младост Србије и да понуди начине за решавање тих проблема.
Такође, остварени су и први непосредни контакти са неким од најснажнијих и најутицајнијих демократских и националних странака, са циљем упознавања истих са Програмским основама Српског народног покрета Светозар Милетић и могућег општег обједињавања државотворних снага ради елиминисања из политичког живота антинационалних снага и остатака пресвучених комуниста Брозове идеологије.
Поред ових активности, чланови Српског народног покрета Светозар Милетић имају редовне активности добровољног давања крви, помажу код изградње храмова, а сам Покрет редовно се оглашава саопштењима у јавности којима указује на све негативне, али и позитивне догађаје у земљи. Такође, редовно се обележава дан упокојења Светозара Милетића на његовом гробу и уз учешће свештенства, а у храмовима се држи редован помен свим Србима жртвама геноцида, на дан 10. априла. Године 2002, одржан је и помен жртвама НАТО агресије, 24. марта.
Српски народни покрет Светозар Милетић је организација која подржава започете европске и светске процесе обједињавања, али је против тога да сарадња буде условљена националним и државним понижењима. Из тих разлога, Покрет се више пута изјашњавао против изручивања наших држављана тзв Хашком трибуналу, а поједини угледни чланови Покрета су у одборима за утврђивање истине о Србима које прогони овај „суд“, или у правним тимовима који воде одбрану већ ухапшених. Такође, Покрет је заузео став да је бомбардовање СРЈ током 1999. године, било ничим оправдана и изазвана агресија на једну суверену земљу и залаже се да земље НАТО пакта плате ратну штету Србији и Црној Гори.
Крајем 2002. године, у Клубу савезних органа одржана је и прва седница Програмског савета Покрета.
Започете и реализоване велике активности, као и оне које треба да обележе рад Покрета у 2003. години, те неопходне кадровске промене, довеле су до тога да се уместо Сабора, који је по Статуту Покрета требао да се одржи током 2002. године, закаже Друга Велика народна скупштина Српског народног покрета Српског народног покрета Светозар Милетић.
Друга Велика народна скупштина Српског народног покрета Светозар Милетић одржана је, као и прва, у Великој сали Српског народног позоришта у Новом Саду, 15. децембра 2002. године (недеља), са почетком у 12,00 часова. Иако је општа ситуација у земљи била још неповољнија за рад националних организација него 2001. године, број присутних је и овај пут био изузетан, а Велика сала поново недовољна да прими све заинтересоване. После Призива Св. Духа, који су обавили гг епископи новсадски и бачки др Иринеј и јегарски Порфирије, уз саслужење новсадског свештенства и хор ученика Богословије из Сремских Карловаца, (сваки скуп Покрета започиње на овај начин), и уз поздравну беседу владике др Иринеја, присутнима су се обратили: Павле Станојевић, председник Избршног одбора Покрета, који је поднео Извештај о раду Покрета током 2002. у периоду између две скупштине. Говорили су и: проф. др Коста Чавошки, проф. др Смиља Аврамов, академик Василије Крестић и академик Драган Недељковић. Поред ових говорника, присутнима су се поздравним беседама обратили и: проф. др Богољуб Шијаковић, савезни секретар за вере, др Војислав Станимировић – председник Самосталне српске демократске странке у Хрватској и српски првак из Сремско - барањске области, др Милан Ивановић – један од српских првака са Косова и Метохије, Блашко Габрић - испред заједнице Буњеваца, Младен Обрадовић - главни секретар Отачаственог покрета Образ, др Славко Милетић - праунук Светозара Милетића. Прочитани су поздравни телеграми свих који нису били у прилици да лично узму учешће у раду Скупштине, међу којима и: митрополита црногорско-приморског Амфилохија, рабина Исака Асијела, кнеза Александра Карађорђевића, председника Удружења књижевника Србије Слободана Ракитића, књижевника Момира Лазића, те многих других угледних Срба из земље и расејања. Химну Покрета отпевао је народни појац Љуба Манасијевић, своје стихове говорио је песник Добрица Ерић, а пригодне стихове казивали су и прваци драме Српског народног позоришта Гордана Ђурђевић Димић и Тома Јовановић.
Друга Велика народна скупштина Српског народног покрета Светозар Милетић акламативно је усвојила Одлуку Извршног одбора Покрета да се подржи Народна иницијатива за одржавање превремених избора за Скупштину Аутономне покрајине Војводине, чиме је подржана општенародна воља за распуштањем садаашњег сазива Скупштине АП Војводине, чији је двогодишњи рад оцењен као сепаратистички и погубан по национално и државно биће српског народа. Овом одлуком директно је исказана намера Покрета да узме активног учешћа у политичком животу земље, без намере да се Покрет упусти у страначка надметања за скупштинска места, или у борбу за функције. Једини циљ Покрета је стварање такве српске државе која ће изразити тежње српског народа и афирмисати сваку националну мањину у Србији, омогућити развој привреде и остварити неопходан степен националног и државног достојанства приликом започетих европских и светских интегративних процеса.
Ако је Прва скупштина показала шта Војводина заиста јесте, друга је била општенационална, јер је говорила о Србима на свим просторима где они живе, а указала је и на конкретан пут за реализацију циљева остварења српске и демократске Војводине у српској држави.
На Другој Великој народној скупштини Српског народног покрета Светозар Милетић за председника Покрета поново је изабран академик Драган Недељковић, за председника Програмског савета академик Василије Крестић, а за председника Сабора Покрета дотадашњи председник Извршног одбора Павле Станојевић, На Скупштини је изабран и нови Извршни одбор од 21. члана, који је на првој седници Извршног одбора одржаној после Скупштине, за председника изабрао Ћорћа Србуловића.
На Скупштини су акламцијом усвојене следеће
Поруке Друге Велике народне скупштине
Српског народног покрета Светозар Милетић:
1. Захтевамо од свих учесника у политичком животу српских држава одговоран и крајње озбиљан приступ у решавању нагомиланих проблема, који су српски народ и државу довели у дубоку кризу. Тиме што се одричете властитих корена, нећете бити више Европљани, већ презрени, како у својој земљи, тако и у свету. Поштујте традицију и говорите својим језиком, пишите ћириличким писмом!
2. Најодлучније тражимо да се сукоби мећу Србима окончају. Никад више не бисмо смели да се делимо због идеолошких и партијских опречних опредељења. Слава свим родољубима палим за част и слободу српског народа и државе.
3. Захтевамо да се очува заједничка држава, Србија и Црна Гора. Тражимо од свих носилаца власти у ове две српске државе, као и од савезних органа, да очувају ову националну заједницу, све њене институције, а нарочито захтевамо очување и јачање Војске Југославије.
4. Покрет се залаже за модерну и демократску Србију. Србију без покрајина, укључену у савремене европске токове, правну државу без криминала, са широким демократским и грађанским правима, без обзира на националну и верску припадност. Тражимо територијалну организацију Србије са развијеном локалном самоуправом, засновану на демографским, историјским, културним, географским и економским одликама, без државних атрибута и без регионализацује, а са пуним уважавањем достигнутог нивоа развијености, могућностима и предностима сваке локалне јединице.
5. У овој политичкој пометњи сматрамо да су неопходни избори на свим нивоима. Српски народни покрет Светозар Милетић бори се и бориће се да са политичке позорнице заувек оду они који доводе у питање национално достојанство, државно и духовно јединство, они који расипнички распродају национална блага, претварајући нас у колонијално робље.
6. Залажемо се за смањивање социјалних разлика и решавање проблема огромног броја незапослених, кроз организовање производње и стваралачког рада уопште, што би отворило видике младима, омогућило им да стварају породицу и стичу потомство, које је сада у опасном опадању.
7. Крајње је време да прогнани и избегли Срби, а посебно они у расејању, стекну право на српско држављанство, право гласа, као и сва грађанска права..
НЕКА ТАКО БУДЕ -- ТАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Већ почетком 2003. године, одржане су Оснивачке скупштине покрета у неколико места у Војводини и централној Србији, а до саме реализације доведена је Народна иницијатива за одржавање превремених избора за Скупштину Војводине. Захваљујући угледу који Покрет ужива у земљи и свог несврставања ни уз једну политичку партију, односно отвореност ка свим државотоворним снагама, те одлучном опредељењу да Покрет не узима учешћа у изборима, своје учешће у реализацији пројекта Народне иницијативе прихватиле су и готово све демократске и националне полтичке партије у земљи као и друге организације сличног профила. На жалост, ситуација у земљи се толико погоршала да је дошло и до трагичног догађаја – убиства председника Владе Србије др Зорана Ђинђића и увођења ванредног стања у земљи, што је обуставило даље ширења мреже Покрета, рад на реализацији Народне иницијативе, као и друге започете активности. По окончању ванредног стања све активности биће настављене.
Током 2003. године, Покрет ће се проширити на сва већа места у Србији, наставља се започети рад на повезивању са Косовом и Метохијом и заустављањем процеса којима се жели остварити независност јужне српске Покрајине, јачају везе се Србима у Сремско-барањској области, а оформиће се и одбори у Црној Гори и Републици српској. Такође, планирано је да се током 2003. године одрже два Сабора Покрета и прва Скупштина Уједињене омладине српске. Покрет ће у наредном периоду своју активност усмерити и на побољшање медијске слике, као и на активности везане за Србе у дијаспори.
Српски наордни покрет Светозар Милетић није организација која је стварана за једнократну употребу, нити са циљем да освоји власт и да се претвори у још једну од мноштва политичких странака. Покрет има намеру да утиче на свест људи, да је мења, а власт треба да освоје идеје за које се Покрет залаже и које афирмише. Из тих разлога, Покрет ће наставити да делује чак и онда када се његове идеје реализују, обогаћен новим људима и новим идејама, чиме треба да се онемогући поновљање погубног ХХ века када су Срби заборавили на себе, своју земљу, своју будућност и довели народ и земљу на сам праг потпуног нестанка. Зато су активности Покрета усмерене ка сабирању, отрежњењу, јачању вере, афирмацији знања, што је у временима великог националног пораза, која су започела, неопходност која нужно води ка општем препороду.
Српски народни покрет Светозар Милетић је организација чије време тек долази, као што долази време за афирмацију српског народа и српске државе. Придружите нам се!