Слађан Николић
Српске новине ОГЛЕДАЛО бр. 4, од 23. јула 2003.
Ко су оснивачи и какви су циљеви ове наводно невладине организације • У чему се огледа антисрпско деловање • Лобирање за шиптарски сецесионизам
Међународна кризна група је приватна вишенационална организација која се бави обавештајно–аналитичким и лобистичким пословима за рачун клијената. Клијенти су она страна у неком сукобу коју САД одаберу као свог савезника или они који настоје да им САД буду савезници. Тај однос МКГ вешто је маскиран тако што је неко од појединаца из те стране наводно „донатор“. Тако МКГ увек може да порекне финасијску и сваку другу везу речима „Па, шта, ми имамо и стотине других донатора. Није он једини. Нас финансирају и владе великог броја западних земаља, добротворне фондације и компаније из свих делова света.“
Највећи донатор од појединаца је Џорџ Сорош познат по антисрпским ставовима и деловању у корист шиптарских сепаратиста и терориста који ових дана отворено изјављује да КиМ мора да буде независно. Међу великим донаторима МКГ спадају и шиптарски бизнисмени какав је Пацоли, Дерала и други који финансирају деловање ове организације, која практично добија огромне паре да наводно решава кризе, по налогу својих финансијера.
Путем канцеларија широм света, Међународна кризна група наводно истражује узроке криза и не устручава се да предлаже сасвим конкретна решења која увек кореспондирају са жељама клијената. Чак шта више чланови групе и не крију да им је основни циљ да практичне предлоге наметну политичарима који креирају глобалну политику, што им углавном и успева. Крију да ти практични предлози увек за своју основу имају жеље клијената, па се тиме један део њихових активности може дефинисати као лобистички.
Практичне предлоге Међународна кризна група даје на основу извештаја који су резултат обавештајних активности и процена пуне пристрасних квалификација и натегнутих истина и увек у корист клијента.
Своје практичне предлоге намеће политичарима који креирају глобалну политику (да их за њих лобира). Њу чине такозвани независни интелектуалци, пензионисане дипломате и високи официри. Сви су они бивши високи државни чиновници углавном САД и Велике Британије. Као такви имају изузетно развијене везе са постојећим администрацијама и њеним службама. Имају увид и приступ у фазно решавање глобалних политичких проблема од стране глобалних сила. У првој од тих фаза користе се организације типа Међународна кризна група које дају своје виђење проблема и препоруке за његово решавање.
У свом раду Међународна кризна група тесно сарађује са америчком и енглеском обавештајном службом које представљају ударне песнице спољне политике ових земаља.
Међународна кризна група као организација представља скуп осведочених непријатеља српског народа што се између осталог може видети и из биографија њених чланова.
Оснивач Међународне кризне групе је Мортон Абрамовић, експерт за међународно право, некадашњи обавештајац Стејт Департмента.
После повлачења из званичне политике Абрамовић је постао директор Карнегијеве задужбине а после одласка са тог места основао је Савет за балканску акцију (Balkan Action Council) и Савет за европску акцију (European Action Council) који ће одиграти одређену улогу у америчкој политици према Босни и Херцеговини, Косову и Метохији, Србији и Југославији после 1996. године. Нешто касније је са сенатором Мичелом основао је Међународну кризну групу (International Crisis Group) која ће имати пресудни утицај на америчку политику током кризе и рата на Косову и Метохији.
О односу Абрамовића према Србима можда најбоље говори једна епизода описана у књизи „Пут у Дејтон“, др Предрага Симића, бившег саветника, бившег председника бивше нам СРЈ, Војислава Коштунице: „Када сам приликом нашег првог сусрета у Београду, у јесен 1995. године, покушао да му изложим моје мишење узрока српскохрватског сукоба нервозно ме је прекинуо: „Нема потребе да ми било шта објашњавате, све ми је то већ објаснио Гојко Шушак!“.“
Члан управног одбора МКГ је Весли Кларк који се по сопственим речима у књизи „Вођење савременог рата“, још 1998., залагао да се ситуација на Косову и Метохији решава војном силом, против Срба на Косову и у самој Србији. Члан управног одбора је и Педи Ешдаун, некадашњи лидер либералних демократа Велике Британије, данас представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини. Током рата у Босни и Херцеговини Ешдаун је показивао отворено непријатељство према српској страни. Ту је и Луиз Арбур, бивша тужитељица Хашког трибунала, која је у време агресије НАТО–а подигла оптужницу против Милошевића и његових сарадника. Све информације говоре да је оптужница подигнута на инсистирање САД као вид притиска на тад актуленог председника и његове сараднике. Никако не треба заборавити да су чланови МКГ и Марти Ахтисари, Ема Бонино и Збигњев Брежински идеолог америчког хегемонизма и глобализма.
По упутствима ове организације распуштени су чувари мостова и прихваћена препорука да се уз подршку КФОР–а ухапсе. Такође су „препоручили“ УНМИК–у и да се одбије захтев Срба за посебном униформом у КПС (косовску полицијску служба), и да иста одмах преузме послове безбедности у Косовској Митровици. За хапшењем чувара мостова није било потребе, наше власти су прихватиле њихово распуштање а без подршке Београда они нису имали никакаве шансе за било какав отпор.
У свом извештају од прошле године „Унмиков камен око врата“ Међународна кризна група између осталог пише: „Марко Јакшић, потпредседник ДСС–а странке председника Коштунице и посланик у Скупштини Србије и Милан Ивановић, председник Српског националног већа, главни су политички „супервизори“ чувара моста! Јакшић и Ивановић избегавају сарадњу са УНМИК–ом. Њихов главни циљ је подела Севера, док њихове изјаве имплицирају кантонизацију Косова“. Како Штајнер није успео да нађе алиби за хапшење др. Јакшића и др. Ивановића они су стављени за сада на „црну листу“ чиме се УНМИК–у даје аргумент да у будућности може да их ухапси под изговором да је ухапсио особе које ремете стабилност покрајине.
„Паралелене структуре на Косову и Метохији“ је појам који је формулисала Међународна кризна група. Сад га обилато користи америчка администрација да означи „нешто што је изван система“, по њима – изван систем покрајине. „Паралелне структуре“, њихово финансирање од стране Београда, чувари моста, укидање ове групације и слично, све су то биле теме разговора потпредседника Српске владе др Небојше Човића и представника америчке администрације. То јасно указује да су они под утицајима овог и других извештаја Међународне кризне групе, да извештаји ове организације представљају основу за њихове ставове и одређење према проблемима на Косову и Метохији као и деловање званичне америчке политике према нашој земљи, иако је по резолуцији 1244 Косово и Метохија је и даље саставни део СЦГ, односно Републике Србије. Према томе не може бити реч о паралелним структурама (школство, здравство, безбедност…), већ само о оним структурама које се налазе у оквиру система Србије и оних других које гради УНМИК заједно са шиптарским сепаратистичким вођством а које немају никакву везу са системом Србије. Укидање структура које су повезане са системом Србије (реализација у току) укида и државу Србију на Косову и Метохији. То је и један од циљева шиптарског сепаратистичког вођства – укинути било какву везу Косова и Метохије са Србијом и СЦГ. Они у томе имају здушну помоћ Међународне кризне групе.
Међународна кризна група је аутор извештаја о наводно нелегалној продаји оружја наше државе Ираку. У писању овог извештаја Међународној кризној групи су здушно помагали поједини чланови владе опањкавајући и оптужујући своје колеге за шверц оружја.
За илустрацију моћи Међународне кризне групе добар је пример из марта прошле године. Наиме, цивилна контрола војске и сарадња са Хагом су два од четири услова које је Међународна кризна група предложила кључним европским и америчким институцијама у извештају о стању реформи у Србији, а односе се на пријем Србије у међународне институције. Марта прошле године ове препоруке су прихваћене.
Чињенице указују и на то да је деловање Међународне кризне групе, Балканске иницијативе за мир при Америчком институту за мир, конгресмена и сенатора који промовишу и залазу се за идеје шиптарског сепаратистичког вођства, Албанско–америчке грађанске лиге, Националног демократског института, Националне задужбине за демократију, агенција за ПР ангажованих од шиптарског сепаратистичког вођства, и самог шиптарског сепаратистичког вођства потпуно синхронизовано. То деловање је системско и организовано, усмерено на нарушавање уставног поретка и територијалног интегритета СЦГ, применом стратегије посредног наступања а у оквиру које главну улогу имају дипломатске, обавештајне и психолошко–пропагандне операције.
У свом извештају од 18. марта ове године (Serbian After Ђинђић) ова организација усудила се да нападне и СПЦ.
Међународна кризна група већ годинама врло агресивно заговара антисрпско расположење и деловање, и један је од кључних фактора који је утицао на формирање ставова званичне америчке политике према Босни, Србији, СРЈ, Косову и Метохији. Када је реч о садашњем односу према Србији и СЦГ можда најбоље илуструје пример да у сваком од њихових извештаја на крају стоји по абецедном реду списак земаља у којима ова група делује: Албанија, Босна, Хрватска, Косово, Македонија, Црна Гора, Србија… Ово сасвим јасно говори да Међународна кризна група негира сваки облик савезне државе а Косово и Метохију већ посматра ван Србије.
Све ове чињенице нису биле довољне бившој и садашњој власти да озбиљно схвати деловање Међународне кризне групе. Деловање које нам је у прошлости нанело огромне штете, и које и у будућности има исту такву тенденцију. Неки од бивших и садашњих властродржаца и назови пословних људи огласили су се тек сад. Тек кад су у наводно неауторизованом извештају који се појавио у нашим медијима они као личности поменути у негативном контексту. Последице нису трпели, нити трпе они, трпео је, и трпеће народ испод њих…
Они воле да кажу „обичан народ“… Јадно и бедно… И што је најгоре њихове изјаве и евентуалне тужбе ни у ком случају неће утицати на то да антисрпско деловање МКГ буде неутралисано. Она ће на нашем простору наставити да делује обавештајно а у међународним размерама лобистички за рачун шиптарских сепаратиста и терориста јер је за неутралисање њеног деловања потребна државна стратегија. Један од разлога за то је што наши државни органи ни дан данас нису успели да дефинишу ову организацију и њено деловање према нашој земљи – да ли је оно штетно или не, ако јесте ког је нивоа опасност, методе и средства супротстављања и сл. Као илустративни пример за ову тврдњу можемо узети пример из ближе прошлости. Наиме, после извештаја о наводно нелегалној трговини оружјем са Ираком на РТС–у данас актуелни владајући политичари осули су дрвље и камење на ову организацију. Међутим, после десетак дана из једног извештаја ове организације извучен је део у коме се наводно критикују шиптарски политичари и на РТС–у она малтене приказана као неко ко држи српску страну…
Међународна кризна група је недржавни ентитет чије деловање озбиљно угрожава националну безбедност наше државе. Зато се кроз државну стратегију у супротстављању недржавним ентитетима мора неутралисати њено деловање. У супротном последице ће бити сличне ако не и горе од оних које смо до сад доживљавали, а које су добрим делом резултат деловања МКГ.
Српске новине ОГЛЕДАЛО бр. 4, од 23. јула 2003.
Слађан Николић
http://srpskenovineogledalo.co.yu/a/004/krizna.htm