ДА ЛИ ЈОШ ПОСТОЈИ ВЕРБАЛНИ ДЕЛИКТ?

Миле Перић

19 ДАНА ЗАТВОРА

 

Ваљево, 07. јула 2003.

Запитајмо се заједно, какав је политички али и психолошки профил тужиоца, полиције и судија који су затворили и осудили библиотекара због писања против власти? Каква је истинска природа политичких странака које добронамерног грађанина, само због политичке критике на Интернету, (мал)третирају као опасног непријатеља Републике и њених грађана?

Ваљда се слобода говора мери и степеном толеранције према непопуларним исказима и ставовима, укључујући и оне увредљиве за власт?! Анахрони и политички инспирисани процес који ваљевско тужилаштво води против мене није само случај једног човека којег осиона власт прогони због писања контроверзним стилом, већ је и универзални случај одбране угроженог права на критику власти и слободу говора.

Због оштре и сатиричне критике Д(О)С–овске власти, али и локалне полиције и тужилаштва, дакле због текста публикованог на веб сајту „Ваљевски педери on-line“ http://valjevo.editthispage.com/ у априлу 2003. сустигао ме је полицијско–судски прогон и одмазда српске државе: незаконито ме је ухапсила ваљевска „демократска“ полиција, 19 дана противправно чувала у „демократском “ притвору, „демократски“ тужилац формално оптужио за КРИВИЧНО ДЕЛО по члану 98, „Повреда угледа Републике Србије…“ а суштински за „демократски“ вербални деликт „случајно“ заостао из Милошевићевог недемократског КЗРС. Судија Општинског суда у Ваљеву осудио ме је пресудом К.бр.184/03 на 500 евра новчане казне, на суму која је близу полугодишњих прихода једног библиотекара. И на такву пресуду тужилац се, наравно, ових дана жалио. Тражи затвор! А због садржаја моје жалбе Окружном суду у Ваљеву отворено ми је запрећено новим хапшењем и новим суђењем.

О крајње сумњивој правној (не)једнакости грађана пред ваљевским али и српским судовима сведочи овај пример: нигде у Србији не сматра се увредом Републике тврдња да је актуелни председник владе „власник другоразредне интелигенције“ (НИН, мај 2003.) док се у Ваљеву кривичним делом проглашава моја тврдња да је он „интелектуална увреда за свог претходника“. У какво је стање Д(О)С довео ваљевско и српско судство сведочи реченица из пресуде којом судија оправдава кривично дело које је надамном извршила полиција (противуставно и неовлашћено отварање приватне посте) као „потребу кривичног поступка“. То доказује да је тек Д(О)С успео да оствари Титову неиспуњену жељу из давне 1972: „Судије не би требале да се држе закона к'о пијан плота!“

Суђењем је афирмисан чист правни нонсенс: пре поменуте пресуде Општинског суда у Ваљеву није се сматрало могућим да умрло лице може бити члан владе или премијер, па као такво није ни могло имати правну заштиту по службеној дужности. Сада је има. Све је могуће у Ваљеву, граду који се – захваљујући актуелном министру српске полиције – први досетио да Слободана Милошевића прогласи почасним грађанином, па је могуће и то да у XXI веку општинско јавно тужилаштво вредно негује култ мртвих и стара се о загробном животу у институцијама Републике Србије.

Моје лично искуство са српским властима током последњих месеци показује да живот у Д(О)С–овској Србији почиње да личи на живот у нацистичкој Немачкој у позним тридесетим годинама двадесетог века, а по узору на Д(О)С-ове прекоатлантске савезнике; као никада раније у српској историји, брутално кршење грађанских и људских права нескривено се инспирише са највиших места, посебно из министарстава правде, културе и унутрашњих послова; у току су покушаји безобзирног полицијског и правног насиља над одабраним политичким неистомишљеницима, уз постепено укидање судске и медијске независности. Уверен сам да је то само увод и тактичка припрема једне знатно темељније диктатуре и терора над грађанима Србије.

Детаљније и аргументованије о свему томе можете прочитати у електронској верзији (PDF документ, ~260KB, за читање је потребан Acrobat Reader) моје жалбе на пресуду Општинског суда у Ваљеву, коју можете преузети кликом на овај линк: http://static.userland.com/gems/valjevo/Zalbanapresudu.pdf. Због садржаја ове жалбе запрећено ми је новим хапшењем и новим суђењем. Такође, са другог места на вебу http://mperic.netfirms.com/mppdfs.html можете преузети остала појединачна документа или ZIP архиву са комплетом PDF (скенираних) правних докумената у вези процеса против мене, насталих у периоду између 5. априла и 18. јуна 2003. Ако буде проблема, постоје и алтернативни, резервни сервери са истим документима а којима можете приступити са помињаних URL адреса.

Молим вас да ову поруку, иако послату на око 250 e–mail адреса, проследите онима који су искрено заинтересовани за спречавање угрожавања грађанских и људских права у Србији, као и онима који би могли утицати на нормалније и цивилизацијски примереније понашање актуелних српских власти, посебно министара културе, полиције и правосуђа.

Из мог недавног затворског искуства произилази несумњив утисак да је управо ванредно стање – са својом селективном „борбом против криминала“, злоупотребом полиције и правосуђа, као и са покушајима систематског медијског испирања мозга – до краја разоткрило голотињу и овог цара: данашња Србија је земља којом царују Неправда и Превара, уз помоћ Обмане и Насиља. Завидим онима који ово још нису искусили.

Поздрав, М. Перић

„My grandma always said that God made libraries so that people didn't have any excuse to be stupid.“ Joan Bauer (Rules of the Road. Putnam, 1997, p. 142.)

Ваљево, 07. јула 2003.

Миле Перић
Нас. Колубара II, бр. 85/14
14000 Ваљево, СиЦГ
014/235-720 063/825-1111
mperic@ptt.yu ICQ 6279624

Библиотека Истраживачке станице Петница
П.фах 6, 14104 Ваљево
014/241-280 241-180 Лок.123 Факс 241-212
mperic@psc.ac.yu SMS mperic@quios.com
http://mperic.netfirms.com/


Сайт создан в системе uCoz