Светозар Милетић

ОТВОРЕНО ПИСМО РЕКТОРКИ, ДЕКАНИМА И ПРОФЕСОРИМА НОВОСАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

 

            Уважена ректорко, цењени декани и професори Новосадског Универзитета,

            Српски народни покрет Светозар Милетић принуђен је да вам се обрати на овај начин, само зато што и поред нашег очекивања нисте учинили оно што смо сматрали и сматрамо да сте морали да учините, а што је уосталом од вас очекивала и војвођанска јавност.

            Наиме, трагични догађај који је задесио нашу земљу и с тим у вези поведена одлучна борба органа српске државе против организованог криминала, налаже свакоме, организацијама и институцијама, да са криминогеним појавама и особама које су на било који начин повезане са истим, рашчисте и у својим редовима. Пре свега, такав потез очекује се од универзитетске јавности. Уосталом, у свим средствима информисања објављени су телефони полиције на које грађани треба да се јаве, ако имају нека сазнања о члановима, јатацима и симпатизерима „Земунског клана“.

            Опште је позната чињеница да је председник Савета Универзитета, актуелни председник Скупштине Војводине, Ненад Чанак, човек са чијим се политичким, а пре свега моралним ставом Српски народни покрет Светозар Милетић уопште не слаже. Но, то је наш проблем и не би смо вас замарали њим.

Миодраг Костић, Ненад Опачић и Ненад Чанак
„Једна слика говори колико и хиљаду речи“: Миодраг Костић, Ненад Опачић и Ненад Чанак

            Али, хоћемо и морамо да вас замарамо неким питањима на која смо очекивали правовремене одговоре, а ви их нисте дали, шта више, чини нам се да и не намеравате да их дате.

            Сигурно вам је, уважена ректорко, цењени декани и професори, позната чињеница да је један од вођа најзлогласнијег криминалног клана на овим просторима, велики пријатељ председника Савета вашег Универзитета. Шта више, сам председник Савета вашег Универзитета, човека управо осуђеног на неколико година робије због криминалне делатности и пред вероватно и другим казнама, назива „БРАТОМ“!

            Ви ћутите.

            Један министар у републичкој влади, познат по специфичној вожњи под ротационим светлом, председника Савета вашег Универзитета прозива за много ближе везе од „братских“, па га пита: „Да ли ти је био и набављач?“ Ваљда „министар са ротационим светлом“ зна шта прича, њих двојица су дугогодишњи коалициони партнери, „браћа“ тако рећи, а и муке су им сличне.

            Ви ћутите.

            То што Скупштина Војводине не реагује, јасно је, као што је јасно какве ће последице због свог ћутања сносити. Али, ви нам никако нисте јасни! Неумитно нам се, због свега, намеће поређење вашег понашања са ставом једног универзитетског професора у окупираном Београду, који је 1941. године, одбио да потпише чувени „Апел српском народу“ (у ствари: лојалност окупатору), речима: „Ја не свирам у дипле, већ предајем етику“. Да ли ви то нас уверавате да су дипле победиле? Да ли је скраћеница „дипл.“ коју наша деца по завршетку школовања на вашем Универзитету добијају, скраћеница од „дипле“? Или хоћете да кажете како је под влашћу нациста било више слободе него у демократској Србији?

            Да ли је могуће да је 10, 15, или 20 000 динара, колико месечно зарађујете, довољно да не затражите од председника Савета вашег Универзитета, да се повуче са тог места, док не разјасни „братске“ и ко зна какве друге односе са својим „братом“? Шта мислите: колико би умних интелектуалаца одгојио ваш Универзитет да им „брат“ председника вашег Савета није упропастио животе марихуаном, кокаином, хероином, или ко зна чиме већ?

            Можда сте хтели да ова и друга питања поставите на вашем Савету Универзитета, али вам неко прети?

            Могуће је, да не грешимо душу, да председник Савета вашег Универзитета појма нема чиме му се „брат“ бави(о)? Могуће је да је невин као јагње, али у то нико поштен у Војводини не верује. Знате то и сами, уосталом. Свако од нас сигурно зна чиме му се брат или „брат“ бави. Како то да не зна човек који је на положају шта се све догађа у Покрајини? Ако зна да је ранији председник са своја три и по саветника припремао државни удар, да је Српска црква подешавала нишане ратним злочинцима, ако његову обавештеност високо вреднује и тужилаштво Хашког трибунала препоручујући га за сведока, ако зна све друго, (да не набрајамо), како да не зна шта му „брат“ ради?

            Јавна је тајна да је на „плаво–белој вечери“ у Ветернику, коју је „брат“ организовао, поред председника вашег Савета, присутан био и недавно ликвидирани вођа „Земунског клана“, а примећена је и естрадна звезда којој је ових дана продужен притвор. Затражите видео снимак те вечери, све је снимљено, осим ако архива није нестала (хоће то). Уосталом, било је тамо и много другог света, није ваљда да су сви доживели амнезију (хоће и то, али привремено)? Новосадска јавност отворено говори, а на те приче ће председник вашег Савета морати кад–тад да одговори, како то да му је „брат“ био и на слави у топлини дома? И још много тога, да вас не замарамо, знате све и сами.

            Вас, уважена ректорко, цењени декани и професори Новосадског Универзитета, посматрају грађани Војводине, а после овог писма на вас ће пажњу морати да обрати и међународна научна јавност. Проблем вашег угледа у свету мораћете да решите на начин који никако не сме да почиње са „нисмо знали“, или „нисмо смели“.

            Вас, такође, посматрају и ваши студенти. Шта ли они мисле о вама, са каквим ауторитетом излазите пред њих? Да ли ће 10, 15, или 20 хиљада динара бити више него довољно да се титула „дипл“ добије одмах по упису на ваш Универзитет? Или и без уписа, на тезги неке од новосадских пијаца, по принципу: горе диплома, под тезгом наркотици, куповина везана?

            Вас такође гледају и сви порески обвезници у Војводини из чијих се џепова намичу и ваша примања. Плате су вам очајне, срамно мале, слажемо се са вама у томе. Али, нисмо се договорили да због тога може баш све да се ради. „Сиромаштво каља образ често“, Његошеве су речи. Да ли сте сагласни да се односе и на вас?

            Оно што би требало да је најпоразније, на вас гледају и родитељи деце која су на вашем Универзитету. Шта ли они мисле о вама и хоће ли почети да пребацују децу на друге, морално исправније универзитете у земљи?

            И да ли знате шта ваше ћутање значи? Значи да вас није брига ни за свет, ни за студенте, ни за војвођанску јавност, ни за родитеље.

            Е па видите, нас јесте. Између ваших 10–так хиљада динара с једне стране, те угледа наше земље, става војвођанске јавности, будућности наше деце с друге, ми избора немамо.

             Не бисте смели да бирате ни ви, зато се огласите, док није касно, док још имамо бар мрвицу поверења у вас!

 

П.С. Све горе речено односи се и на здравствену институцију којој се на челу Управног одбора налази председник вашег Савета универзитета.

            На Скупштину АП Војводине се, наравно не односи. Она иде „у пакету“ са својим председником.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА
СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОКРЕТА
„СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ“

У Новом Саду, 29. априла 2003. године

 

Сайт создан в системе uCoz