Сећање на претке ми сеже до раног детињства. Био је мај 1934. године када је умро мој Деда Славко, син Светозара и Анке Милетић, чије име носим, а тада сам имао три године и који месец. У башти дедине виле на Сењаку, у Београду, родиле су трешње. Отац ме је подигао у наручје и унео у велику дневну собу где је, на постољу, стајао дедин сандук, између прозора који су гледали на сењачку пијацу (испод ње је садашњи београдски сајам), Саву и, преко реке, на Земун. Деда, који је имао велике беле бркове, лежао је - као да је заспао,. Дали су ми две трешње у пару које сам, после дужег посматрања дединог лика, спустио у сандук, чело дединих ногу.
Деда Славко је рођен 1869. године у Новом Саду. По занимању је био лекар. У време када је његов отац Светозар умро (4. фебруар 1901.) деда Славко је службовао у Вршцу. Касније је деда прешао у Београд где је и умро.
Поред мог деде Славка, Светозар и Анка су имали кћерку Милицу, рођену 1859. године у Новом Саду, која је умрла на плућном одељењу у Београду, новембра 1944. године. Сахрањена је поред брата Славка на Новом гробљу у Београду. Последња жеља јој је била да почива поред оца и мужа, на Успенском гробљу у Новом Саду. Ту сам јој жељу испунио 1969. године.
Милица, коју смо ми деца од милоште звали Баба Миц, била је удата за радикалског првака војвођанских Срба, Јашу Томића (1856-1922.), који је најзаслужнији за присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, 25. новембра 1918. године. Јаша и Милица нису имали деце.
Деда, др Славко Милетић, имао је два сина - Светозара (мој отац) и Милана. Светозар, по професији архитекта, рођен је, 1897. године у Вршцу, а умро 1957. у Београду, где је и сахрањен.
Мој стриц, Милан рођен 1899. године у Вршцу а умро је 1970. у Београду. Милан је по професији био машински инжењер.
Стриц Милан је имао кђерку Веру рођену 1939. године у Београду, где је и умрла 1985. По професији је била магистар музике. Иза Вера је остала кћерка Јелена.
Мој отац Светозар имао је два сина - мог брата Слободана и мене Славка Милетића.
Слободан - Боба Милетић, је рођен 1938. године у Београду. Био је професор књижевности. Умро је у Аустрији 2001. године и сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду. Боба је, 1955. године, био државни првак Југославије у тенису. Иза њега су остале две кћерке Северина и Александра.
Ја сам рођен 1931. године у Београду. По професији сам лекар - кардиолог. Пошто имам две кћерке, Симониду, рођену 1967. године, по професији магистра агрономије, и Милицу, рођену 1970. године, по професији балерину, а 73 су ми године, мојом смрћу нестаће и задњи мушки потомак Милетића.