СТУДЕНИЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА

Сабор српске омладине, одржан у Манастиру Студеници од 2. до 5. маја 2003. године, завршио је свој четвородневни радни део у понедељак 5. маја молитвом као што га је и започео. Сабор је одржан у организацији Православне омладине Рашке области и Православне омладине Епархије Жичке.

На Сабору је узело учешћа 93 представника, што лаика, што свештених лица из Матице и Дијаспоре (Америка, Канада, Швајцарска, Немачка), а раду су се придружили и извесни страни учесници из Париза и Милана.

Сви учесници су представници православних омладинских братстава и невладиних организација. У раду Сабора су активно узели учешће и тројица владика Српске Православне Цркве и неколико игумана великих српских манастира. На скупу су посебно запажена излагања о проблемима беле куге, чедоморства, угрожености националног идентитета, културе и духовности на свим просторима где Срби живе, о везама са Дијаспором, као и проблемима наркоманије и секти.

Посебно су поздрављена излагања Владике Атанасија (Јевтића), књижевника Антонија Ђурића и интелектуалног барда из Дијаспоре Марка С. Марковића. Са нарочитом пажњом праћена је реч Епископа Рашко–Призренског Г. Артемија, игумана манастира Високи Дечани и представника православне омладине са Косова и Метохије.

Млади Србије су једногласно прихватили документ под називом Ђурђевданско писмо Харалампију, написано данас поводом текста Доситеја Обрадовића, писаног пре 220 година. Ово Друго писмо Харалампију, за разлику од Доситејевог, разматра, тумачи и осветљава српску културну прошлост и садашњост са хришћанског становишта.

Ђурђевданско писмо Харалампију биће посебно објављено у високом тиражу, отпослато на адресе омладинских и студентских организација, као и свих православних братстава и саборних центара младих српских хришћана.

Сабор је једногласно усвојио Декларацију и издвојио пет приоритетних задатака, на којима ће се ангажовати православна омладина до наредног скупа, и у том смислу је одлучено:

1.      

Да се повратак прогнаних Срба на њихова вековна огњишта – Републику Српску Крајину и Косово и Метохију – помогне конкретним акцијама, отвори нерешено питање садашњих сабирних центара, а Владе државне заједнице Србије и Црне Горе упозоре да више не крију стварно стање српских избеглица.

2.      

Да се преко надлежних Архијереја упути молба Светом Архијерејском Сабору СПЦ да на овогодишњем мајском заседању узме у заштиту српско писмо – ћирилицу, као и размотри питање реформи школства које спроводе Министарства просвете република Србије, Црне Горе и Српске, а које нису ни европске, ни стварно образовне, већ политичке природе.

3.      

Да се апелује на владе Српског народа да измене популациону политику и да спрече белу кугу код Срба. Застрашујућа је небрига за популацију, ако се зна да најновија истраживања показују опасну тенденцију приближавања стопе рађања стопи умирања. Стога опет молимо Свети Архијерејски Сабор СПЦ да, ако нема других начина, привремено обустави изградњу нових храмова, а да та средства преусмери као помоћ српским мајкама за свако новорођено дете.

4.      

Да се одмах приступи идентификовању жртава комунистичког терора и да се изваде, опоју и сахране кости унесрећених Срба, тамо где то није учињено.

5.      

Да се успоставе сталне и институционалне везе између Српске Матице и Расејања и сходно томе да од ове године отпочне са радом Летња српска школа при Манастиру Студеници, као и у другим манастирима, за српску децу и омладину из Дијаспоре.

Сабор тражи и очекује од демократских власти да се не односе маћехински према Србима расејаним по свету, попут бившег режима, јер је наша Дијаспора најбоља брана међународној сатанизацији која се и даље спроводи над Српским народом.

Поздрављајући опет и опет све људе и народе јединим поздравом наде овога света:

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! – ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Сабор је завршио своје овогодишње заседање учешћем на манастирској Слави обнављаних Ђурђевих Ступова код Старог Раса и на Ђурђевданској литији Манастира Ђурђеви Ступови у Беранама.