ШТА СРБИ ТРЕБА ДА РАДЕ У НАРЕДНИХ 10 ГОДИНА

Бранко Драгаш

(ЗА) СРПСКИ „ЊУ – ДИЛ“

 

Геополитика бр. 11, 28. јуна 2003.

Нема обнове ако не будемо добили поштену, радну, умну и штедљиву српску елиту која ће пронаћи сопствене интересе у одбрани националних и државних интереса. Нови економски програм који нудимо Српском народу и свим грађанима који живе у Србији базира се на сопственим ресурсима.

Забринут сам за судбину нашег народа и наше државе. Деценијама се борим против сваког облика догматизма и браним интересе обичног, малог и поштеног човека. Данас морамо то да радимо више него икада. Ми немамо резервне државе. После свега, остало нам је да бранимо Србију и Српски народ. Дужност сваког умног човека је да се бори за интересе свога народа и да му помогне да пронађе своје место у глобалном свету. Најпре, дакле треба да пођемо од себе. Не верујте више ниједној наметнутој и лажној величини. Мерићемо нечију успешност према оствареним резултатима који донесу добро нашој заједници. Потребна нам је таква модернизација која ће разрешити све оно што спутава слободан развој нашег националног човека и грађанина. Намерно то кажем. Национално и грађанско је недељиво. Модернизам у себи обухвата и демократско, децентрализовано, развојно и богато. Идеолози вулгарног прагматизма, скоројевићи и тржишни фундаменталисти су примитивна схватања и само су лепо обучени. И они лажу и варају као све острашћене догме. Нема модернизације док не престане да се лаже и краде. У томе је суштина нашег националног опоравка. Нема препорода државе и народа, без духовне обнове. Све остало ће ићи лакше. И зато сам овај текст највише посветио раскринкавању мрљаве, дрљаве, поткупљиве, лицемерне, покварене и подле српске псеудоелите која презире свој народ. Данашњи малограђани на власти то најбоље знају. Нема, дакле, обнове ако не будемо добили поштену, радну, умну и штедљиву српску елиту, која ће пронаћи сопствене интересе у одбрани националних и државних интереса. Лако ћемо ми у привреди направити српски „њу–дил“ ако будемо имали људе који имају визију да раде за добробит читаве заједнице. Имамо ли такве људе? Наравно да имамо. Налазе се свуда око нас, само им треба дати прилику. Налазе се у иностранству и највећо део њих је спреман да се врати и учествује у обнови земље. Шта онда треба да урадимо? Залажем се за отварање јавне расправе о типу реформи које нам требају и да се изради дугорочна државна и национална стратегија развоја. Српска елита мора да одговори како ће Србија изгледати на крају овог века. На основу те стратегије направиће се стратегија привредног развоја. Има ли спаса? Наравно да има. Издржао је народ и гора времена, па ће издржати и неуспешне реформе неолиберала. Прави је тренутак да почне свеобухватни друштвени препород. Треба припремити све снаге које желе добробит нашој држави. На основу конкуренције идеја и програма треба изабрати најбоље људе које ће јавност да контролише у извршавању државног и националног програма. Научимо се да поштујемо законе и верујемо људима који постужу резултате. Ниједан човек не сме да буде изнад закона. Правила игре морају да важе за све. Е, то је онда модернизам који нам толико треба. Када направимо ваљане институције и одредимо дугорочну стратегију развоја, много је лакше нама у привреди да покренемо производњу. Нови економски програм кога нудимо Српском народу и свим грађанима који живе у Србији базира се на сопственим ресурсима. А тих ресурса, на сву срећу, имамо у изобиљу. Само памети немамо да их искористимо за добробит свих грађана. Поменућу само неке ресурсе, који треба да послуже нашем привредном препороду. У Србији има 14 мил. м2 празног пословног простора у коме може да се организује годишња производња од 4 милијарди US$. Наши предузетници, због неорганизованости државе, граде нове објекте и упропашћују годишње 200.000 ha обрадиве површине. Тренутно у Србији има око 1 милион незапослених људи, док 1.820.000 ради свега 3,5 сати дневно. Није тачно да је наш народ лењ и да неће да ради. Зашто су наши сународници најбољи радници у иностранству? Зато што је тамо постављен логичан систем. А нама данас треба прави и ваљани привредни систем. Према мојим проценама, у Србији је неангажовано скоро 20 милијарди US$ капитала у готовини, који се налазе: скоро 1 милијарда у новој штедњи код банака; 2,5 милијарди замрзнуте девизне штедње; 5 милијарди замењено у евре и враћено у „сламарице“; 5 милијарди остало код грађана у годишњем промету између финансијских организација и грађана и 6,5 милијарди (50% БДП) је сива економија. Поред тога, наши сународници у свету имају преко 25 милијарди које би могли да унесу у земљу. На крају, наши пословни партнери у свету хоће да сарађују са нама и учествују у покретању привреде. Потребно је само да им ми заштитимо капитал и да њихов интерес усагласимо с нашим. Само то траже. Ми им то можемо обезбедити. Прикупљени капитал можемо пласирати у Српску привреду, која је гладна директних инвестиција. Ево кратке рачунице. У Србији има 60.000 приватних предузећа који су предали завршне рачуне. Ако сваком предузећу дамо 50.000, уз гаранцију хипотека на имовину власника и само предузеће, можемо за кратко време пласирати 3 милијарде. Имамо 200.000 самосталних радњи, којима се може пласирати минимално 10.000, што даје укупан износ од 2 милијарде. Имате 4.000 акционарских предузећа која у просеку, што је врло мало, јер имамо велике системе тип НИС и ЕПС, могу да узму 250.000, што је нова милијарда. Ако хоћемо брзо да се развијемо, са стопама раста које ће бити двоцифрене, онда морамо отварати годишње 50.000 предузећа и ако свако предузеће добије 60.000, то је износ од 3 милијарде. Значи, сумарно, за годину дана у Србију се може инвестирати 9 милијарди, што је огроман новац. Видели смо да слободног капитала има. Резултати такве динамичне инвестиционе политике били би видљиви у расту привредне активности, повећаном извозу, расту запослености и подизању животног стандарда. А то нам животно треба. То је пут изласка из садашњег безнађа и очаја. Тврдио сам да донације не могу покренути привреду. Не могу ни запослити људе.

Погледајте једну рачуницу. Ако 60.000 приватних предузећа запосли 2 нова радника, 100.000 самосталних радњи по још 1 радника, а 50.000 нових приватних предузећа се отвори и запосле по 3 радника, то је укупно 370.000 нових радника. Што значи да би се за 7 развојних година готово решио проблем незапослености и извршила преквалификација запослених за нове послове. Да ли је могућ овакав развојни сценарио?

Све што сам изнео је могуће и реално. Потребно је само да имамо искусне људе, који ће остварити овакву стратегију. Све је једноставно, зар не? Треба само кренути од себе. Надам се да је време пропадања, раздора и самовоље прошло. Потребна нам је права Српска елита, која ће имати визију државе и нације. Конкуренцијом идеја и људи, доћи ћемо до најбољих. Нека они својим примером покажу да су заслужили да нас предводе. Велики посао је пред нама. Не смемо више губити времена. Наши преци су нас обавезали да истрајемо, а наши потомци нас храбре да деламо. Потребно је само да се ујединимо и одредимо шта ко треба да ради. Потребно је и да волимо свој народ који нам верује. Бар толико можемо. Бар толико је народ заслужио. Свако од нас, који је изникао из тог наивног и поштеног народа, има свету дужност да му данас помогне. Немамо другог народа. А ја га волим баш због тога што је такав. Волим га, упркос свему!

Геополитика бр. 11, 28. јуна 2003.

Бранко Драгаш
http://www.kondel.co.yu/


Сайт создан в системе uCoz